Нова Година

Ево Нова Година се ближи. Још четри дана. А ја? Да ли се ја ближим Богу или Ђаволу, не знам. Неки би рекли, „не будали“. Али ја већ годинама стојим на раскрсници живих и мртвих.
И добро знам да сам жив. То ми говори своја вера. А друго ми говори понос. Понос каже: „Мртав си одавно“.
Јер мој понос не зна да се савије, да тражи, да моли, да се бори. Ја знање знам, али вас презирем. Не желим ништа да делим са вама. Све ћу сам. Сам ћу и свој гроб ископати.
„Свако може да ме понижава, али нико не може да ме понизи“. То је рекао Патријарх Павле. Многи су се одрекли и своје деце, а камоли од једног свеца.

Тужан сам дубоко у души, у срцу, у ногама, рукама. Тужно је све што личи на мене, али очи ме одају. Очи су још увек веселе и желе да се нагледају света и сунца.

Ето такав сам вам ја. И шта да славим? Нову Годину. Никад неће бити боље, само ћемо ми бити издржљивији, па нам дође лакше.

Али полако, тонемо, сви. Али, ипак да вам пожелим срећу и љубав. Здрави одавно нисмо. Ај па тако.

Ubuntu kao oslonac za sve vaše poslove

Eh, ne bi ja bio ja, kad sam sebi ne bih skočio u stomak. U prevodu, zanela me svetla lepoga ubunta. I šta se desilo. Pisao sam vam kako je Linux Mint savršen sistem kao zamena za Windows. Međutim, sad tu nije kraj. Idemo…

Linux Mint koristi Ubuntu motor, takoreći. Ili specijalno izdanje LMDE koji koristi Debijanov motor, ali njega preskačemo, zašto, pojma nemam.

Šta radi Linux Mint?

Sve ono što je dobro od strane Ubuntu, Mint to zadržava za sebe i izvrši mala prilagođavanja, sintetičke promene i ispitivanja kompatibilnosti, i ako je sve ok – pušta se u pogon. E, mi sada, tj. ja – usudio sam se da probam čistokrvnog pastuva zvanog Ubuntu 18.04.

I, sad mi je lakše. Naravno sve su to slični sistemi i ne treba čovek nikome da zameri ako koristi ovo ili ono. Zato google i pretraga reči: distrowach

Sve će vam se reći samo. Akcenat stavljam na Debianoide.

Ovde, koristan savet: google i „omg!ubuntu“ pretražite to pa će vam sve biti jasno. Prava mala artiljerijska zajednica stoji iza svih ovih mahina koje nas usrećuju.

Zašto sam prešao na Ubuntu? Glavni razlog – sentimentalija 😀

Zašto pijemo pivo?

Zašto pijemo pivo je dobro pitanje. I sad ja treba da odgovorim na nj. Ja mogu da kažem iz svog ugla.

Da ga pijem bez ništa, onako na suvo, ne bi bilo ukusno. Da ga pijem u kafani, ne bi bilo inspirativno. Tako da sam zauzeo svoje mesto u koordinatnom sistemu ludila. Dakle; pivo + clipsy (onaj plavi što smrdi na sir – kolutići) + chips (ljuti) + Božidar + ranac + cigare + brdo + konfuzija … to je to.

Ako ste tražili recept, to vam je. Odem od kuće u brdarenje. Nije baš planinarenje, više je brdarenje. Pustim Božidara da zapišava žbunjiće i da trčkara, ja sedim na brežuljku i uživam.

Mnogima je ovde mir, kod mene u selu. Ali, meni nije. Meni je još veći mir kad odem u „čukar“ i osamim se u slobodi. Sve je besplatno, samo onda nije tako slatko.

Najslađe je ukradeno, zato krademo. Jer se drugi jede…

Običan dan

Volim zimu pa to ti je. Još nije stigla, to se zna, ali priprema se. Sad mi pada na pamet, da se družim malo sa prirodom. Odem do prodavnice, kupim jedno pivo u limenci i chips i odšetam do obližnjeg brda sa mojim psom. Samo da me kiša ne shebe.

Zašto volim zimu?

Prvo, manje ima obaveza da se radi, svi seljaci vole zimu. A ja sam seljak. Netipičan. I mrzi me sad da vam nabrajam zašto i kako. Jednostavno živim na selu i to je to. Po svemu drugom sam autentičan lik sa Madagaskara.

Tišina. Lepa tišina okružuje moj mozak. Lako je predati se. Lako je umreti. Treba svako jutro da se umiješ. Samo to da radiš pa ti dosadi. A doručak, a cigara, kafa, rakijica. Sve to tera u beznađe.

Kad sam studirao, ja sam spavao danju a noću sam kao nešto učio. To je pogrešan put. Noću te zovu ulice, zovu te ptičice i pičkice. Morao sam to da kažem. Evo sad slušam vesti neki požar u mom bivšem studentskom domu. Tu sam proveo lepe dane. Nadam se da će da preteknu i da nije ništa strašno.

Ljut sam. Ne znam zašto. Moram to da oteram od sebe. Na primer uzeću parče čokolade i ćao.

Budite dobro !!!

Sublime Text Editor

Sada ću vam predstaviti jedan text editor koji je van konkurencije, po meni. To je Sublime Text editor.

Ovaj editor je izvanredan za programiranje. Mnogi koriste notepad++, ali ovaj editor ga nadmašuje. Nije besplatan, ali može da se koristi trail. Jer je jedina caka, da se s vremena na vreme pokazuje poruka da kupite editor, opcije nisu smanjene.

Ovaj editor postoji i za linux i za windows.

Moj savet je, ako počinjete programiranje, da izbegavate komplikovana rešenja i IDE platforme. To su platforme koje razmišljaju umesto vas i nakon prvog slova nude vam svoje predloge, što znato usporava rad, jer su male šanse da pogode šta vi to želite da programirate. Mislim, lično, da je to promašaj IT industrije.

Ako želite da naučite programiranje i da radite taj posao, dovoljan je običan text editor.

Sublime je tu na granici običnog, jer ima dosta dodataka. Na primer za kontakt sa serverom, onda programirate direktno na mreži. Prepoznavanje ključnih reči, funkcija, itd…

Idealan je za HTML, CSS, PHP, JS.

Ovom prilikom želim i da dam podršku genijalcima koji žele da prave sajt od nule. To vam ovaj editor pruža. I takvi sajtovi su nemerljivo brži, stabilniji i zauzimaju manje prostora u ram i hard memoriji.

Linux Mint – uprošćeno

Kad izađeš iz kruga zvanog – distroprobing, rešiš da se skućiš. Linux Mint pruža baš to. Jasno je da postoje lepa upakovana rešenja i na prvu loptu Mint je dosadan, ali za razliku od većine drugih sistema, pruža stabilnost i podrživost za sve vaše poslove.

Dakle, ako ste rešili da sa windowsa pređete na linux, svakako to treba da bude linux mint.

Moj razlog prelaska sa windowsa na linux je prost. Ne želim da virusi ometaju moj rad. Drugi razlog je povezan sa prvim. – Nemam legalni windows. A tu onda nastaju problemi, jer kompjuteri odavno nisu naši. Svi su povezani na internet i ne može da se lažira legalnost. To je samo obmana i vaš sistem, ako nije legalan, pući će kad tad.

E sad ako uporedimo sve ostalo, osim cene, linux je opet tu u prednosti. Već danas postoje brojni besplatni programi koji rade savršeno.

Na vama je odluka.

p.s. Ako igrate igrice i tu postoji rešenje. Jako lepi naslovi su portovani na linux.

Svrljig trans

Dakle, da se malo uozbiljimo. Uskoro postavljam još kategorija i trudiću se da iznesem svoje mišljenje na razne teme. O ukusima ne treba raspravljati, ali o mišljenjima – o da.

Nameravam da pokrijem neke IT teme, metafiziku, filozofiju, psihologiju, kao i obične teme o kritikama na određene subjekte.

Toliko o tome… pozz

Noć

Miriše pita koju moja majka pravi. Već se ispekla. Ali nije mi do slatkiša, bolje bi bilo da je gibanica a ne pita s jabukama.

Inače, kod rendanih jabuka je dobro to, što kad ih staviš u kesu i zamrzneš liče na mleveno meso. I tu se ja zahebem. Ali dobro.

Glavno pitanje koje mora biti postavljeno je: Alo brate, koji je smisao bloga, zašto ga pišeš?

Odgovor glasi:

Hoću da zajedno potrošimo ovo vreme. Da baš to vreme. Vreme na planeti zemlji.

Mnogi bi pomislili da sam usamljen. Šta to zapravo znači. Ništa. Ali da odgovorim. Nisam. Ja kad sam usamljen, ja sedim i ćutim, gledam beo zid ili se drogiram legalno. Sad sam van tih situacija. Sad me je stigla extrovencija. Šta je to? Pa to ti je kad si ekstrovertan. Spreman na dijalog, ili bar monolog, kad se okrećeš drugim ljudima, kad izađeš iz sebe i okreneš se tuđim problemima.

Da čujem? Koji je tvoj problem?

Hoćeš da čuješ moj? Misli mi previše lete. Kada bih ovo izgovarao, verovatno bih bio upucan od strane lika iza ogledala. Lakše mi je da pišem, da vas zaštitim od informacija na koje niste spremni. Na moju facu, na pokvarene zube… dosta, sad je dosta. Nisam ružan. Ali sam preboleo jednu kučku. Neću o njoj. Pisaću o sebi dok mi ne dosadi.

A onda krećem na nešto korisno. Na primer savet kako da se ubijete. PRC. Nema toga. Da prestanem sa šalom. Pisaću o onome što me dotiče.

Da se razumemo, ja znam da sam BOG. Ali vi ste jači, tako da to moram da krijem. Uvrnuto. Da li je Isus zaista podigao praznu korpu od pruća i njegov otac bog, je napuni hlebom. Da se razumemo, droge ne postoje samo u ovom veku. Postoje odavno.

Ali zamisli koja faca treba da budeš, da ti ne treba ni mrva drogice da haluciniraš. I kažu to je bolest. Eee. Hebem li ga možda jeste. Al nema veze, možda i nije ako je iskoristiš u svoju korist.

Ali kako bih je ja iskoristio, tu halucinaciju? Hodaš ulicom i sretneš čoveka koji je umro pre 10 godina. Prepoznaš ga. Ne smeš da se pozdraviš s njime, ni da mu se javiš, samo prođeš pored njega. I okreneš se. Nemoguće. Nestao je.

Neću vam trovati dušu. Vi hoćete pare. Pare su moć. Pare su zdravlje. Pare su ženske. E ovde nema para. Ovde ima samo cela čista duša. Moja, tvoja, bilo čija.

Da li veruješ u Boga?

I ja.

Početak umiranja

Ne pišem ćirilicom jer nisam našao razlog. A druga stvar, kad zatreba tu je. Ne poteži nož ako nećeš da kolješ.

Rešio sam zimu da provedem sa vama. Biće zanimljivo, jer ja ne znam da stanem. Ako ima neki sociopata, verujem da će me čitati baš od početka. Jer kraj nije bitan. Bitan je put. A svaki put ima svoj početak.

Toliko za sada. Izjasnite se.

Da li volite svaki delić života? O, da.

Zašto – sneguljko?

Zato što volim sneg. Bar više nego leto.

Sneguljko trenutno ima 37 godina i ispunjen život. Retko nalazi vremena da diše, pre će se reći da svira i peva a u međuvremenu dihne.

Bolje reći, koliko je dana na zemlji. Da li zemlja velikim ili malim slovom.

Pisaću o stvarima koje me zanimaju. Od kulta do katedre. Nauka je ono što me pokreće. A nauka je napisati i dobar tekst. Jer poenta je zadržati čitaoca. Čitalac je usamljen čovek. Od njega je usamljeniji samo pisac. Ajd zdravo.