Običan dan

Volim zimu pa to ti je. Još nije stigla, to se zna, ali priprema se. Sad mi pada na pamet, da se družim malo sa prirodom. Odem do prodavnice, kupim jedno pivo u limenci i chips i odšetam do obližnjeg brda sa mojim psom. Samo da me kiša ne shebe.

Zašto volim zimu?

Prvo, manje ima obaveza da se radi, svi seljaci vole zimu. A ja sam seljak. Netipičan. I mrzi me sad da vam nabrajam zašto i kako. Jednostavno živim na selu i to je to. Po svemu drugom sam autentičan lik sa Madagaskara.

Tišina. Lepa tišina okružuje moj mozak. Lako je predati se. Lako je umreti. Treba svako jutro da se umiješ. Samo to da radiš pa ti dosadi. A doručak, a cigara, kafa, rakijica. Sve to tera u beznađe.

Kad sam studirao, ja sam spavao danju a noću sam kao nešto učio. To je pogrešan put. Noću te zovu ulice, zovu te ptičice i pičkice. Morao sam to da kažem. Evo sad slušam vesti neki požar u mom bivšem studentskom domu. Tu sam proveo lepe dane. Nadam se da će da preteknu i da nije ništa strašno.

Ljut sam. Ne znam zašto. Moram to da oteram od sebe. Na primer uzeću parče čokolade i ćao.

Budite dobro !!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *