Нова Година

Ево Нова Година се ближи. Још четри дана. А ја? Да ли се ја ближим Богу или Ђаволу, не знам. Неки би рекли, „не будали“. Али ја већ годинама стојим на раскрсници живих и мртвих.
И добро знам да сам жив. То ми говори своја вера. А друго ми говори понос. Понос каже: „Мртав си одавно“.
Јер мој понос не зна да се савије, да тражи, да моли, да се бори. Ја знање знам, али вас презирем. Не желим ништа да делим са вама. Све ћу сам. Сам ћу и свој гроб ископати.
„Свако може да ме понижава, али нико не може да ме понизи“. То је рекао Патријарх Павле. Многи су се одрекли и своје деце, а камоли од једног свеца.

Тужан сам дубоко у души, у срцу, у ногама, рукама. Тужно је све што личи на мене, али очи ме одају. Очи су још увек веселе и желе да се нагледају света и сунца.

Ето такав сам вам ја. И шта да славим? Нову Годину. Никад неће бити боље, само ћемо ми бити издржљивији, па нам дође лакше.

Али полако, тонемо, сви. Али, ипак да вам пожелим срећу и љубав. Здрави одавно нисмо. Ај па тако.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *